Sunday, May 5, 2013

Iz moga kraja

Neophodno je kliknuti play pre čitanja :)


Smestilo se na krajnjem jugu, na repu Koridora 10, to moje Vranje..
Ime je dobilo po reci "vran" (taman,crn) što donekle opravda naše interno ime - Gradić Pejton :).
Menjalo je ime često. Zvalo se Viran pa Viranija pa Golubinje pa Golubićevac dok ga, konačno, negde u 11. veku Ana Komnina nije prekrstila u Vranje. I tako i ostade..

Svima na putu (i usput), bilo je deo Sandzaka Niškog i sama granica sa Otomanskom Imperijom pa nije ni čudo da su u vranjanskom dijalektu duboko ukorenjeni izrazi - "derivati" tursko - srpskog jezika.

Disklejmer -  naredne delove pišem čisto po sećanju (i naninom kazivanju) pa ako negde omašim, slobodno me ispravite !

Ćeramida - crep od nepečene gline, sušene na suncu , i dan - danas se može videti po krovovima i ogradama predratnih kuća


Stara vranjska kapija, lepo obnovljena, bez kapidzika nažalost..

Jedan od nastarijih zanatlija - majstor kovač. Krov samo što im se ne sruši na glavu. Puno poena za upornost i istrajnost :))


Pirindzino sokače i stara Pirindzina kuca
Da me ubijete, ne mogu da se setim kako se uličica zove..svi je, ionako, znaju kao Pirindzino sokače :))


Prva vranjska apoteka


I svačija omiljena kuća - Civrićeva kuća. To vam je ono : " U 10 kod Civre" i svi znaju..:)

Vranjska arhitektura posle WWI



Nastavak sledi..

22 comments:

  1. Jako si lijepo opisala svoje mjesto :)

    My nail polish blog nails-and-more.blogspot.com

    ReplyDelete
  2. diiiivan post...nisam bila u Vranju još uvek, naprosto me put nije naneo, ali mi se sviđa način na koji nam ga predstavljaš...i ne prestaje da mi bude žao što kod nas nema dovoljno brige da se očuvaju i sačuvaju mesta koja predstavljaju dušu nekog grada. Čekam nastavak :)

    ReplyDelete
  3. I moj gradić ima kuće "u 10 kod..." i sumnjivu arhitekturu:))
    Volim Vranje,mome Vranjansko i srećan ti Uskrs!

    ReplyDelete
  4. nikad bila, al tko zna..ad me put jednom nanese, znat ću neke stvari:)
    odlično izgeda prva slika, noćna..velegradski

    ReplyDelete
  5. NisAam bila, ali si baš stavila lijepe fotke i super si to opisala! Like!

    ReplyDelete
  6. Tekst je lep,sam po sebi vrlo mističan. Za muziku veliki plus! :)
    Eto sada sam poželeo da posetim Vranje.
    Pozdrav!

    ReplyDelete
  7. Nisam znala da si iz tog kraja... E to je prava Srbija! Steta sto se ne ulaze puno u takvu Srbiju, vec se sve centralizuje...

    ReplyDelete
  8. Baš me zanima nastavak, baš ti je super ideja post :)))

    ReplyDelete
  9. Nikad nisam u Srbiji bila juznije od Pozarevca. Svakako da bih voljela svukud ici i obici i taj kraj :-)

    ReplyDelete
  10. Bila sam samo jednom, na par sati, u prolazu, i mnogo mi se svidelo. Imam jednog druga tamo, ali me nešto ne zove u goste!

    ReplyDelete
  11. jedva čakam nastavak i molim te puno fotki starih kuća ako može :)

    ReplyDelete
  12. divno je vranje, vidim, mada nisam nikada bila. steta sto mu drzava ne pruzi malo vise lljubavi, a toliko vredi, toliko potencijala, toliko toga da se vidi.... :(

    ReplyDelete
  13. neverovatno, ali nikada nisam bila. nadam se da će se to promeniti.

    ReplyDelete
  14. sve izgleda tako staro... obožavam šetati ulicama koje mirišu na povijest :D

    ReplyDelete
  15. Jao, što mi se svidžaju ovakva pisanija..
    Jedva čekam nastavak! Pritom i korisno, a ti to baš simpatično slažeš..
    Vranje baš manjka sa fotografijama, ubila sam se tražeći neke lepe, autentične, novije slike grada, bilo kog dela kad sam pisala onaj post o Miljinoj knjižici, ali su izgleda umetnici fotografi zatajili i mnogo slab izbor fotografija bejaše.. Tako, da ovaj tvoj poduhvat predstavlja i veliki foto doprinos Vranju!
    Ljubac iz Šumadije

    ReplyDelete
  16. Super je post, može još koja fotka iz Vranja :)

    ReplyDelete
  17. Odličan post:)))

    mirellaslovelycorner.blogspot.com

    ReplyDelete
  18. lijepe slikice i tekst, a uz muziku je ugođaj još bolji :) rado bih i sama šetala ovim ulicama :)

    ReplyDelete