Monday, March 11, 2013

O očevima


Kad se (konacno) pomiris s činjenicom da te napravio kreten i obecaš sebi da se prema sopstvenoj deci i ljudima oko sebe nikad nećeš ponašati tako, mnogo je lakše..


22 comments:

  1. Mislim da većina dece u nekom momentu pomisli ''Ja ću biti mnogo bolji roditelj mojoj deci nego što su moji roditelji meni bili''. Činjenica je da roditelje nismo mi birali, ali kome kod da smo ''zapali'' to je sa razlogom. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. To znaci da sam mnooogo gresila u proslom zivotu :)

      Delete
    2. Ja sam vise mislila na uticaj u sadasnjem zivotu. Sta te je zivot uz tvoje roditelje naucio, kako te je oblikovao i menjao.... sve s nekim razlogom, da bi bila to sto danas jesi. :)

      Delete
  2. ako je već roditelj kreten bolje je prihvatiti istinu, nego živjeti tražeći razlog, opravdanje i samoobmanjivati se.

    ReplyDelete
  3. Lakše jeste, ali mnogo lakše....razočaraću te...nije ! Tek kada uletiš u "roditeljske cipele" na površinu isplivaju neke stvari koje u prvi mah nisi video-la, e tek onda postaje bolno !!! Ostaje ti samo da oprostiš i kreneš dalje. Mada,....lakše reći nego učiniti. Ali šta ti ja pričam...ti i onako znaš "moje viđenje" stvari na tu temu ;) Dobro je da si to izbacila iz sebe. Ko razume - shvatiće !!!

    ReplyDelete
  4. ako ti išta znači, ja se sjećam da sam se ko mala nadala da sma ja zapravo usvojena..a onda sam jednog dana upoznala frenda koji mi je priznao da se i on tako za sebe nadao:)
    jbg, familiju ne biraš, možeš samo puno naučiti o sebi od njih i krenuti dalje, ako ne ide s njima

    ReplyDelete
    Replies
    1. Izgleda da nas je puno takvih "usvojenih" :)

      Delete
  5. ... i majkama. Treba imati herca za to... priznati sebi da ti je roditelj daleko od idealnog i pomiriti se sa tim. Cesce vidjam hiperidealizacije u nekim tako ociglednim slucajevima roditeljskog kretenizma da mi prosto bude muka.

    ReplyDelete
  6. Nema boljeg osjećaja i bolje životne lekcije od tog pomirenja.

    ReplyDelete
  7. Što sam starija, to češće mantram onu ''Vreme smrti i porodicu ne možeš birati''

    ReplyDelete
  8. Shvatiš veoma rano,pomiriš se s tim,budeš sam u tome,nema načina da pobegneš...

    ReplyDelete
  9. Građenje sebe i odbijanje prihvatanja po svaku cenu datosti kao što su porodica i porodično nasleđe je veliki i predivan podvig....i najviše što čovek može da učini za sebe i svoje potomke :)
    Da, ponekad shvatiš ko je ko, shvatiš da to nisi i ne moraš biti ti i nađeš mir sa sobom...veruj da znam i razumem...

    ReplyDelete
  10. E, a koliko ih tek ima, takvih kretena...ccc

    ReplyDelete
  11. Mislim da sam ovo već negdje jednom pisala, ali zanimljivo mi je koliko puno osoba znam koje imaju problema s očevima, i samu sebe tu uključujem.

    ReplyDelete
  12. drži se draga, ti nisi ničija slika i prilika, sama izaberi svoj put <3
    ja sam sretna jer znam da sam svom klincu puno bolji roditelj no što sam od svojih mogla naučit :D

    ReplyDelete
  13. Ja sam srecom sa najuzom familijom u super odnosima, roditelji su me jako mladi dobili,i sa njima sam jako bliska i o svemu mogu pricati, niko mi nije blizi od njih, ali zato sto imam pojedinih rodjaka...I to ono relativno blizih, od nekih nerodjenih tetki, auhh, najradije bih pobjegla na drugu stranu ceste kad ih ugledam. Bas danas srela jednu, a ona sva neka zlurada, negativna i ja se kontam-eto i to mi rod, fol moja krv na neki nacin, ma bjaaaaaziiiii zlico vjestico :-D
    I kakvi god da su ti roditelji, uvijek imas mogucnost da jednog dana svojoj djeci ako planiras budes puno bolji roditelj i poravnas kosmicku neravnotezu

    ReplyDelete
  14. očevi........... don't get me started.
    a i majke, kad smo već kod toga.

    rodbina kompletna, zapravo......

    ReplyDelete
  15. Ja mislim da sam ja najzadovoljnije dijete na svijetu, što se roditelja tiče. Moji su za medalju, i to zlatnu :D

    ReplyDelete