Monday, June 18, 2012

Komšije moje drage


Blagosloveni su oni koji zive negde, u nekoj nedodjiji, a prve komsije su im negde preko brda. Ja se, recimo, celi zivot patim sa stanovima i sa institucijom zvanom komsiluk.
Par quota sa Vukajlije, pa onda da krenem na pricu.
Definicija komsiluka:


komsije ( cu da prebijem)
Komsiluk. Kako to srpski zvuci. Narocito ako zivite u nekoj od kockastih musavih i pohabanih zgradetina, onda sigurno poznajete ovakvu spodobu. Prizemljena je, sto bi se reklo zivi u prizemlju, eventualno na prvom spratu. Terasa joj lici na osmatracnicu. Kao prvo, obavezno ima nekoliko dugih belih gaca ili potkosulja-domacinki, rumunskih prekobubregnjaca, i pletenih gunjeva, na zici. To joj sluzi da sakrije svoj polozaj. Imam osecaj da taj ves kvasi barem 10 puta i stalno ga ponovo iznosi i kaci. To su osobe koje su promasile profesiju. Mogle su nam svima prati gace za dz. Tako skrivene iza vesa po ceo dan osmatraju. I taman kada ste mislili da vas niko nije primetio kada ste se pred zoru dovukli kuci, zarozani, razmazani i teturavi, varate se!!!! U tefterce je ubelezeno sve, od boje vasih cipela, uflekane majce, do tacnog casa kada ste mu se ukazali na vidiku.On zna sve. Koji su to ,,drogerasi,, u zgradi. Sto je Maja vristala u 22:45. Kome je rikavela papagaj, ili, ne daj Boze, deda. On prijavljuje kucice sinterima. Tamani macke gadjajuci ih pistoljem. On vam prvi cestita dok jurite kuci da javite da ste polozili filosofiju (A NIKOME JOS NISTE REKLI!!). Znacajno vam se osmehuje kad vam zena sinoc nije svrsila ili kad vam je muz iznemogao okrenuo ledja, dok mu se piton pretvorio u glistu.Zovu muriju kad je muzika preglasna. Njuskaju po mraku kao psi tragaci na bi li otkrili tek upotrebljeni kondom pred vratima podruma. Razlikuju starce i bebe po imenima. Znaju vam rodjendan i slavu, godisnjicu braka, pa je cestitaju vasoj zeni dok vi nemate ni u malom mozgu taj datum. Jedino dobro je sto nas sve drze na okupu. Sto smo svi jedna velika porodica, jer nikoga ne zaboravljaju, jer smo svi na listi.Svi isti pred komsijskim prekim sudom. Pravda je i buljava i dostizna! 


Pre no sto sam se rodila, nana je uspela da izboksuje "boracki" stan (za sve sto je odradila u WW2). Ja sam, kao prva beba u zgradi, bila mazena i pazena od strane komsiluka. Onda su, s' godinama, poceli da se prodaju stanovi i menjaju ljudi pa se tako u br.2 (dva sprata ispod nas) uselila jedna ciganska familija. Prvog leta po useljenju (ovo ja iz mamine price) uspeli su da zapate stenice i da zaraze celu zgradu, pa smo jedno 2 meseca kampovali u tetkinoj vikendici. Onda je dosla zima i krenuli su da vade parket (za grejanje) pa su nam bar dva puta nedeljno, usred noci upadali vatrogasci (jer su ovi sem parketa lozili i novine, plasticne flase..ma sve sto je moglo da gori). O miomirisima koji su se osecali u celoj zgradi necu ni da pricam..dobro, mozda malo :).
Leto, 40 stepeni, njima otvorena vrata (da se vetri), cela zgrada smrdi. Protrcavamo pored njihovih vrata, kad se matori okrene i pita mladu snajku :" A sta vi to kuvate?" A ona kaze :" Skembici u sav". To sav je verovatno bio saft, a za neupucene - skembici su svinjska i teleca creva i sve one iznutrice..
Kad smo ih zadnji put brojali (stan isti kao nas, 2 1/2 sobni), njima je stanje izgledalo ovako : deda Bislja i njgova zena, najstariji sin i zena i troje dece, srednji sin i zena i dvoje dece i dedin najmladji (dobio ga u 65 godina)..a nas cetvoro se saplicemo jedni o druge..
Onda su jedno leto prisvojili prostor iza zgrade i poceli da dovlace kartone i papire, pa posto nisu bili dovoljno teski, svako vece su ih zalivali vodom. Kad se to rascvrlji sledeceg dana na + beskonacno, ne mozete ni da zamislite..
U stanu br. 5 zivela je gluva baba Rumena (strah i trepet cele zgrade) i njena maloumna cerka Dinka (osoba koja je pricala najbrze na svetu i frau Gabrijela cele zgrade).
Bilo je tu i par krajnje nezanimljivih familija. Onda dolazimo do stana br. 10 u kome zivi zanimljiva, totalno disfunkcionalna familija tj. mi :)
U broju 13 zivela je jedna zena koja me cuvala kao malu, a onda je jednog leta resila da kreci, povukla tepih, malo se saplela i lupila glavom u ivicu stola..onda je postala vestica..
U broju 15 zivela je luda familija - muz lepotan, alkoholicar po profesiji, zena 15 godina starija od njega i dvoje fine dece. Bilo je tu batina, vristanja, lomljenja..kulise za Karpentera. Posle su se odselili, a doselio se par seljaka - usisivac u 6 ujutru kao da kopa njivu, voda koja kaplje (ili je to mozda klima), ludi unuk koji dodje svake subote u ranu zoru pa polomi sve po kuci..a zidovi tanki..
Na zadnjem spratu zivela je moja drugarica Sanja (koja se u medjuvremenu udala i zbrisala u Krusevac) i jos par baba..

Kad sam se odselila u Nis, zivela sam u jednoj rupi..bolje receno podrumskim prostorijama (gospodjica je htela da bude nezavisna, jelte :)) kod zanimljivog bracnog para. On mator k'o Biblija, senilan i usporen, dok ti kaze celu recenicu, ode popodne. Ona u ranim cetrdeseti, napirlitana, namirisana, zgodna (posle mi neko iz komsiluka rekao da mu bila studentkinja). Sin degenerik. Srednjoskolac podivljalih hormona, zadrigao kao malo prase i uz to vrlo, ovaj, zenstven. Soba mu je bila iznad moje i kad se ja onako neispavana i slomljena vratim u bunker, on po defoltu odvrne Karleusu (koja je tad ulazila u modu) ili Cher - Believe. Deda je jedno vreme manijacio po bunkeru cim skonta da sam usla pod tus..kao, u sobi do moje stoji zimnica..
Umesto usisivaca sam dobila metlu posto se "taj tepih slabo prlja", a kljuc od sobe je bio jedan od onih koje stavis u dzep pa te zanose na stranu. Smucilo se to mojoj tadasnjoj BFF, pa je upala u bunker jednog vikenda kad sam putovala i iselila me za pola sata.
Stan u koji me je uselila bio je, kao, ok. Dve cimerke i ja. Jedna debil, druga pirocanka. Pirocanka se udala posle par meseci batrganja po fakultetu i na njeno mesto je dosla moja dozivotna BF s' kojom sam krstarila po Nisu gradu. Tu je cak i komsiluk bio super :)
Skok od par godina i eto mene u Skoplju.
Prvi stan divan. Ogroman. S' klavirom. I tri cimerke. Medicinarke. Mislim da sam naucila sve o bolestim za koje nisam ni znala da postoje. Komsiluk kul. Zurke do besvesti, glasna muzika i vecito zaglavljen lift.
Onda smo resili M.d. i ja da je vreme da zivimo zajedno. Prvi stan je bio tiha jeza. Zgrada penzionerska. Ako pustis muziku malko glasnije, eto ti policije..
Drugi stan je bio nesto najlepse u cemu sam do sad zivela. Ogroman, suncan..ma lepota jedna. U paketu mi je stigao deda, cija je dnevna soba delila zid sa mojom spavacom, a on je nekako bas voleo da odvrne "Iseljenicki dzuboks " oko 7 ujutru.
Iznad nas je bila mlada pravnica koja je svaki vikend priredjivala performans. Najvise je volela da grebe noktima po parketu u toku akcije, a bilo je tu i padanja slika (pretpostavljam), lomljenja namestaja i raznih krikova..
Sledeci stan je bio na vrhu jedne zgrade.."divan pogled na kanjon odavde" i napad smrdljivih Martina na dnevnoj bazi. Napolju 40 c, u stanu 60. Komsiluk neprimetan osim jednog lika koji kad otvori vrata stana, u hodnik nahrupi oblak gandze pomesane sa mirisljavim stapicima..
Stan no.5 je bio ogroman i poluprazan, u divnom kraju. Svako jutro sam uz pravljenje kafe imala muzicku podlogu u obliku mladog virtuoza koji vezba klavir kod bake. Baka je bila premedena, ali unuk..uhh..mislim da lepse dete nisam nikad srela..jos uz to studira klavir na Berklee - u.
Malo manju srecu tj. ogromnu nesrecu sam imala s' komsijom s' desne strane. Taj vam je lik 2 i po godine svaki bozji dan slusao Madonu..i samo Madonu.. i nista vise sem Madone. Na svu srecu sam u tom trenutku u stanu imala poprilicnu hrpu zvucnika, pa razvalim
a basove pojacam do maksimuma i izadjem iz kuce..
Onda je dosao period zivota kod zle babe zvane svekrva to be, gde su komsije uletale i gledale ti u serpu, kritikovale ves koji nije prostrt po boji, zvonile ti u 4 nocu da odglavljujes drugare koji su u liftu..ma cisti uzas..
Na kraju ove (poduze) balade, dolazimo do komsija sadasnjih..
Kad sam se preselila u ovu nedodjiju, kontala sam - nema komsiluka, osim vikendom a i ti sto su tu su mirni i tihi. Kad ono - nice iznad nas staracki dom. Ispostavilo se da zurka pocinje oko 7, istim onim iseljenickim dzuboksom, nastavlja se ispod mog prozora oko 9 uz neartikulisano deranje i cerekanje. Onda imam par sati mira pa oko 9 uvece krecu da premestaju namestaj, pa to skripi i cvili i puca na sve strane. Umire se oko ponoci a onda krene da se ukljucuje i iskljucuje zamrzivac (velicine omanje hladnjace, pretpostavljam)..
Povredjene i potrovane zivotinje necu ni da spominjem. Prvom koga uhvatim, presudicu na licu mesta.
Nikad mira..
Jos jedan quot sa Vukajlije - kako se boriti protiv komsija

komšiluk

svi znamo kako je zlo kada imamo dosadan i baksuzan komsiluk,neki cak pokusavaju da ga se otarase na razne nacine a za tu grupu ljudi evo nekoliko nacina kojim cete najlakse dovesti komsiluk do ludila
1-selidba nikako!ostanite i primitivizmom naterajte komsije na taj korak
dakle....
2-sikanirajte komsijsku decu!cim zagalame istrcite napolje oduzmite im loptu,razbacajte klikere,pretite policijom
3-uvek spopadajte komsijinu zenu.u liftu se obavezno pripijte uz nju i dahcite joj za vrat
4-pozovite neomiljene komsije na kafu pa ih docekajte u gacama,stavite noge na sto.duvanski dim duvajte u nepusace,psujte bez prestanka
5-kese sa djubretom stavljajte pred tudja vrata,pepeljare tresite na komsijin vesh,a ostatke od rucka posejte po automobilima
6-kada cujete da komsijama dolaze gosti,obavezno istrcite u hodnik i pocnite da urlate na njih:ko ste vi?sta trazite ovde?znam ja vas,vi ste oni narkomani sto se okupljate po ulazima i drogirate po stepenistu
7-zamolite komsiju,ali tako da to cuje sto vise ljudi,da ubuduce ne mokri u liftu
8-kad komsija parkira automobil odmah zovite pauka,a ako za nijansu glasnije pusti muziku odmah zovite policiju
9-ako nista od ovoga ne pomogne krvolocnog psa vezite ispred vrata

I najbitnije pitanje na svetu - sta ce komsiluk da kaze
 Osnovno pitanje morala u prosečnog Srbina. Aksiomatsko pravilo uređenja društva našeg. Zvezda vodilja misli i etike Srbalja.

Svih deset božijih zapovesti bi se mogle zameniti ovim pitanjem.

- Tata, oću da sviram klavir
- Ne može sine
- A oću tata... kupi mi, molim te
- Ne može, rekao sam
- Kmeeeee, pliiiizzz
- Tišina pizda ti materina! Ja sam bio fudbaler i ti ćeš! Nećeš tu da mi sviruckaš. Šta će komšiluk da kaže? Da ne mogu da te vaspitam?




Svaka cast onima koji su dosli do kraja ovog (najduzeg do sad) posta :)

39 comments:

  1. Hahaha, kako sam se ismijala, komšije iz pakla :D
    Ja sada živim (i ovo mi je prvi i jedini stan u kojem već više od 6 godina živim odvojena od roditelja) u zgradi gdje su pretežno penzioneri i u redu je, čak sam vrlo zadovoljna. Na prve dvije godine faksa sam pravila partyje koji su trajali do jutra i nikad nisam imala problema, divni su stvarno.

    Onda prošle godine dođu neke studentice ispod mene i odvrnu mi Acu Lukasa i slične zorom ranom. Ja im vraćam skakanjem po stanu da to ugase. Ponekad se dogovorimo tako :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pogubila sam te otkako si promenila ime bloga..odoh da ispravim to :)

      Delete
  2. Svaki komsiluk ima svoje cari. XD
    Sreca pa zivim u kuci. No, neke komsije u zgradi prekoputa su uspjevale da pustaju muziku dovoljno glasno da istu pola kvarta sasvim jasno cuje. Karleuse, Dzinovice, Halide i sl. Just my luck! :S

    ReplyDelete
  3. Juh, bas si imala iskustva sa komsijama. Moji su normalni kol'ko toliko. I post me podsjeti na ovu pjesmu:
    http://www.youtube.com/watch?v=tZk602d89fk
    Nadam se da ces imat vise srece u buducnosti :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. I da znas - bas veselo zdanje :))
      Kad budem napravila brvnaru u nekoj sumi, postavicu zvucni zid i elektricnu ogradu, pa da vidimo tad :))

      Delete
  4. Sve mi je to poznato...oduvek zivim u zgradi, a otkad sam dosla u NS-ni manje ni vise-10 selidbi!! Haos komsije, haos gazde, haos docimeri u domovima...mrzim seljakanje, i cim budem imala svoj stan-stavljam postenu zvucnu izolaciju pa da sam mirna... :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Joj, ja sam bar dom izbegla :))
      Ma znas kakvu izolaciju ima da stavim.onakvu ko studijsku..bockavi sundjeri na sve strane :))

      Delete
  5. Hehehe,bash si me nasmejala. :D
    Oduvek zivim u Rumi u stanu (u vojnoj zgradi, deda mi je bio major pa je dobio stan,mogao je da bira gde hoce,ali izabrao bash ovde jer je moja baka bila iz Rume). Komshije su mi ludak do ludaka,mogla bih o njima da pisem do sutra. Uvek su mi bil interesantn,samo sad lagano pocinju da umiru i doseljavaju se neke sve same drkadzije,nisu vise ljudi ludi kao shto su nekad bili.
    A kad se preselim u Bg na jesen,ko zna sta me tamo ceka.

    ReplyDelete
  6. Haj fajv za izbor mjuze a za ostalo - siroče, sad te želim posvojiti i dovesti u moj stan. Em si se selila sto puta, em takve susjede imati X_x Jedina nada ti je jednog dana neku kućicu kupiti i okolo dignuti zid od 2 metra.

    ReplyDelete
  7. Kuća moja draga, imala sam baš sreće. Ovdje mi samo strina smeta jer joj smetaju moje životinjke ali i ona je sve manje pokretna i sve više u kući .p.
    Nisam imala nekih neugodnih iskustava ni dok sam stanovala studirajući, ali prijateljice mi jesu. Brr kakvih gazda ima fuj, komšije su zlatne prema njima, oni bar ne upadaju u kuću usred noći.
    I jao Pop Ćira Pop Spira referenca <3

    ReplyDelete
    Replies
    1. Cira i Spira u Balasevicevoj izvedbi :))

      Delete
  8. Meni je baš bilo lijepo čitati, još sam u frci ovih dana i ništa ne stižem :)

    Mi smo se u ratu često selili, a najdraže mi je bilo kad smo bili u jednom naselju uz rijeku, na visokom prizemlju, jednoiposoban stan, a nas četvero, ali uopće nije bilo teško. Ratno doba, svi se nekako istog bojimo, pa komšiluk sam u znaku zajedništva, nane pletu čarape i šalove svoj djeci, a kad neko napravi lizalice of prženog šećera, cijela zgrada ih liže... :D

    ReplyDelete
    Replies
    1. Bilo tako kod nas za vreme bombardovanja..prvih 5 dana :)) Posle mi prepricavali kako su se dve kokoske potukle u skrivnici zbog reda za kuvanje kafe..

      Delete
  9. jao, hahahaha, sve sam pročitala i još bih jer mi baš bilo zanimljivo :D imala si bome raznovrsne susjede, svatko individua i pomaknut na svoj način :) ali jedno je sigurno, kud god da kreneš, uvijek ćeš imati bar jednog za vratom. možda jednom budeš imala vlastitu kuću i okućnicu od punoooo metara kvadratnih pa te nitko neće smetati. samo, ima to i neku čar, taj život s napornim susjedima. meni je recimo bilo najljepše živjeti u studentskom domu di sam imala na stotine susjeda i osjećala sam se nekako živo među njima :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Samo da prijavim komsiju ispod. Poliva covek bastu pa sam ja bez vode svakog dana od 8 do 11 uvece :)

      Delete
  10. preeedobar post, nekako mi se čini da se iskustva na ovaj ili onaj način svima nama ponavljaju :)
    nama u zgradi trenutno živi neki virtuoz ( verovetno neko dete, ali još uvek nismo utvrdili da li je dete u pitanju ), koji svira tj. muči neki instrument, i dalje se lomimo oko dva najsličnija: truba ili violina, pitanje je sad. a agonija traje već godinu dana :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uuu, dobro on to muci kad truba i violina zvuce slicno :))

      Delete
  11. Znaš,ja nisam imala takvih iskustva sa susjedstvom,ali nakon što sam ovo pročitala,uhvatila me jeza...pa ja bih nekome da sam u tvojoj kuži bila odavno presudila.Ma šta nekom?Svima!

    ReplyDelete
  12. haha došla sam do kraja i baš si me nasmijala.
    svega si se ti nagledala fakat :))

    ReplyDelete
  13. Pa ne mogu da vjerujem je li ovo stvarno ili je neki film u pitanju :) ...ti sve tako dobro dočaraš da uživam čitajući, ali baš mi je žao što si imala ovakva iskustva. Ja sad ne znam na šta da se požalim, ali obično ne razmišljam o komšijama, ili ja stvarno mogu baš dobro da se isključim (što tvrde moji ukućani) ili su mi komšije haos dobri!!!

    ReplyDelete
  14. Haha, ali spopadajte komsijinu zenu :))) ma pis, ja ceo post procitala i bas si me razveselila, iako je daleko od smesnog kad ti je to svakodnevna muka....
    Sto si se ti naseljakala u svom zivotu, svaka cast, ja recimo ceo zivot zivela u istom stanu i tek sad u stanu br.2, nemam nekih trauma-iskustava, recimo da smo uglavnom mi bili ta komsijska muka drugima, zahvaljujuci bratu ludom naucniku jadni ljudi ispod nas su vise puta imali poplavljeno kupatilo, jer se on jadan zaboravio, komsinka se meni obraca s recenicom 'vi ko da ste pali s marsa' a ja se mislim 'jok s marsa, sa urana' uzas, jos se stidim zbog nemilih dogadjaja

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa sta je radio genije? Gajio zlatne ribice? :)) Ovaj moj je uglavnom eksplozije pravio :))

      Delete
    2. jok eksplozije, bacio je maciji posip u wc solju i otisao na more :))

      Delete
  15. i ja pročitah sve. među kakvim specijalcima svi živimo. čovjek se čisto zapita koliko je i on sam normalan.

    ReplyDelete
  16. Ja lijepo pobjesnim kad pomislim na te jadne životinje i te debile od ljudi. Fuj.

    ReplyDelete
  17. Procitah. Zivim u kuci, pa nemam mozda tolikih problema, ali moram par stvari da navedem. Kad nam postavljaju kablovsku, kad smo nesto malterisali, kad smo postavljali izolaciju na kucu to je bila pozorisna predstava svaki put. Ja gledam sa prozora, nakupi se tu ljudi ispred dvorista, stoje i blenu bez pardona sta se sad tu desava. E sad, to mi vise zaista nije toliki problem, prosto me nije briga. Ono za sta me jeste briga je to sto je moje kuce otrovano. Neki su mi rekli i ko je to uradio, ali ja to videla nisam i ne mogu da tvrdim, ali tu osobu sam spontanu zamrzela iz dna svoje duse. Tako da bi sve bilo ok da nema takvih monstruma.

    ReplyDelete
  18. Nije nista bolje ni u kuci. :P Samo toliko.. XD

    ReplyDelete
  19. Tačno mi bude lakše kad vidim da nenormalan svijet živi i u drugim krajevima Balkana, ne samo oko moje kuće. Svi oko mene su pomaknuti dobrano! Što se muzičke podloge tiče, jedan komšija redovno tuče bubnjeve, a drugi urijetko zasvira električnu gitaru. Njih dvojica su divne komšije! I vjerovatno najbolji koje imam :/

    ReplyDelete
  20. Ovo je geeeeeeeeeeeeeeenijalno, bilo bi mi draze da je post jos i duzi!!! A ova zgrada gdje si odrasla me neodoljivo podsjeca na ulicu Visokog Stevana u Bgu gdje sam ja jedno vrijeme zivjela (da nisi i ti?)!!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zivela ja u Visokog Stevna ali u Nisu :))
      Obrni, okrene izgleda da je razlika samo u nijansama :))

      Delete
  21. Uzivav citajki go postot i me vrati nanazad koga se omaziv i dojdov da ziveam ovde isto taka komsilukot bese kako CIA + Strasniot sud .
    Ima i sekakvi poedinci ama ete so vreme se priviknav i sega mi e normalno seto toa duri i zabavno ponekogas. Za sekoj slucaj dvorot mi ograden so zelen pojas za pomalku da mozat da snimat 2 komsiki za koi Lenor e vrv na tehnologijata i koi znaat poveke za sekoj od nas od nas samite.

    ReplyDelete
  22. Ha! Osim sto citam postove koje sam propustila unazad, odusevljavam se pojedinim idejama, posto mi inspiracija nije jaca strana ovih dana. Komsije! Nije ti lako! Ni kod mene nije sjajno, mogla bih knjigu da napisem o mojima... ili bar jednu stranicu na blogu... neces se ljutiti ako ti 'cornem' ideju, je l' da da se neces ljutiti? :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma samo ti vozi, ja jedva cekm :)))))))))))))

      Delete
  23. Bogami, ja sam sve procitala :)
    I ne verujem koliko sam slicnosti nasla! Znaci, ljudi su prakticno svuda isti...
    Uh, iznad mene stanuje "gospodja" koja zaista usisava od 6-7 ujutro i to ko zna kakvom masinom i sa kojom kolicinom besa (sta li joj je taj tepih uradio, ako ga ima?). Ne mogu bas da kazem da su seljaci (jer seljaci su fini ljudi uglavnom), ali da su stoka - jesu. Fini i naopaki. Pre neko jutro je zena pobedila sopstveni rekord - pocela je da cisti u 03:59 ujutro (uvece?). A za trovanje zivotinja ne znam sta da kazem... Ne razumem te ljude, pretila sam im i zakonima i policijom i navijacima i opet nista... A pre neki dan i psihologijom "Znate, ako je neko u stanju da ubije zivo bice, pitanje je vremena kada ce poceti i nas ostale po komsiluku da napada!". Nista. Jedini lek je da ih nerviras vise nego oni tebe. Samo da cujes kako sam lepo danas cistila stan u vreme popodnevnog "mira" XD Ma sve se cakli! I sutra cu opet! Uz muziku, vufere, stari parocistac koji klokoce kao kamion, a moram i da umutim nesto slatko, ako mi padne secer. Jos da istresem tepihe (one sveze oprane) ponovo :)

    ReplyDelete
  24. http://www.youtube.com/watch?v=1FN6Gh0YA2w :D
    Kuća je zakon, lepo ja kažem!
    Kod mene je komšiluk (onaj deo koji poznajem) koliko-toliko normalan, sa manjim ispadima. Meni pa smeta što živim u sred centra gde svake noći prolaze pijane budale koje viču i pevaju, nekad i satima! O_O Redovno zovem policiju da rastera tu balavurdiju, mada mi malo fali da ih gađam staklenim flašama sa terase! Uvek sam živela u mirnom kraju, ni posle godinu dana ne mogu da se naviknem na buku. Zimi i nekako, ali leti, kad su prozori non-stop otvoreni, uopšte ne spavam!

    ReplyDelete