Saturday, July 2, 2011

Opet knjige :)

Muzika za ugodjaj

Za prosli rodjendan dobila sam jednu knjigu cije mi je citanje nekako tesko islo...valjda sam  pocela da je citam u pogresnom raspolozenju. Pre neki dan, sasvim slucajno prebiruci po knjigama opet naletim na nju i procitam je u dahu.
"Orhan Pamuk  vaskrsava čudesni svet Orijenta s njegovim bojama, njegovom umetnošcu, estetikom, njegovim tajanstvenim duhom. Zovem se Crveno je pripovest o umetnosti, ljubavi, sreći, životu, smrti, na trenutke rasprava o suštini islamske umetnosti i poimanja sveta, ispričana kroz sudbine slikara minijatura i kaligrafa u Carigradu s kraja 16. veka. Bogatstvo jezika, obilje slika, asocijacija, poniranje u bit islamske civilizacije i njene dodire s renesansnim duhom, jedinstvena kompozicija i struktura dela potvrđuju da je Orhan Pamuk jedan od najvećih pisaca dvadeset prvog veka."
doc. dr Mirjana Marinkovic
upravnik Katedre za orijentalistiku
Filološkog fakulteta u Beogradu


Trenutno citam ovo. Ooobimno :)))
Preuzeto sa geopoetike:
"Pamuk u Muzeju nevinosti otvara najraznovrsnije teme - od društvenih tabua do neodoljive modernosti i sloboda koje su sedamdesetih osvajali i mladi Istanbulci, od metaforičkih muzejskih vrednosti do pregleda zbirki najbizarnijih svetskih muzeja, od zapleta kao na filmu do pripovesti o svetu savremene turske kinematografije.
Ipak, jedna se tema izdvaja, i po njoj se ovaj roman razlikuje od drugih Pamukovih romana – to je ljubav.
Istanbul je, pak, kao i uvek kad je Pamuk u pitanju, nezaobilazna velika pozornica velike priče."

Sledeca na spisku je ova i nekako mi se cini da ce mi se najvise dopasti :
"U 17. veku, u Istanbul je doveden jedan Mlečanin kojeg su zarobili turski gusari. Ovog zatočenika, koji veruje da se razume u astronomiju, fiziku i slikarstvo, otkupljuje jedan Turčin kojeg zanimaju iste stvari.
Između ova dva čoveka postoji nekakva neobična sličnost. Robovlasnik ima želju da od svog roba uči o Mlecima i zapadnoj nauci. U nastojanju da jedan drugog upoznaju, razumeju i rastumače, njih dvojica, gospodar i rob, razgovaraju, sedeći za istim stolom u jednoj tamnoj i praznoj kući koja gleda na Zlatni rog. Njihove priče i avanture vodiće ih do istanbulskih ulica kojima hara epidemija kuge, do vrtova i životinja Sultanovog Sina, koji kao da su iz sna, do ideje pravljenja jednog neverovatnog oružja i najzad, do pitanja "zbog čega sam ja to što jesam". Što priče budu više odmicale, spajajući dan i noć, senke će sasvim lagano zameniti mesto."

Sledece nedelje idem u novi pohod na knjige. Preporuka??????

4 comments:

  1. Ja sada čitam knjigu od N. Hotorna - Skerletno slovo. Možeš da probaš nju da nađeš. Ako ne, ja uvek preporučujem Agatu Kristi, bilo šta od nje.

    ReplyDelete
  2. Preporuka imam mnogo, zavisi šta te zanima! Ako voliš Pamuka, pokušaj sa Rušdijem ili Mahfuzom, a ako nisi čitala Hosseinija (u što sumnjam, but still) - pronađi.

    ReplyDelete
  3. Skerletno slovo citala davno, Agatu procitala negde u sedmom osnovne, Hosseinija iskupovala cim se pojavio (ima posebno mesto u biblioteci mojoj <3). Onu Decu ponoci gledam vec dugo i mislim da ce to biti sledece a Mahfuz mi je totalno nepoznat. Odoh da vidim sta kaze moja omiljena izdavacka kuca :)

    ReplyDelete
  4. Imaš dvije nagrade kod mene, dođi i pogledaj :)

    ReplyDelete